U Domu omladine Beograda otvoren Festival tolerancije

Prvi Festival tolerancije počeo je juče, u Domu omladine Beograda premijerom izraelskog filma "U potrazi za mađioničarem" i slovačkim ostvarenjem "Kolet" (Collete). Na otvaranju književnica i predsednica Upravnog odbora Hartefakta Biljana Srbljanović pročitala je proglas Festivala koji su napisali organizatori, a koji govori o tome zašto se održava i koji mu je cilj.

Ona je rekla da je reč tolerancija samo jedna od mnogih koje su se naizgled potrošile i da baš zbog toga postoji potreba da im se vrati težina, da im se da novi život, da postanu reči koje će menjati svet i praviti od njega civilizovano društvo.

"Ovo je prilika da vidimo da naše vrednosti dele i drugi, koji su o tome snimali filmove, pisali i govorili, što će podstaći generacije mladih da pokušaju isto da urade. Da se podsetimo da svet menjaju samo male grupe odlučnih ljudi, da damo novi život vrednostima za koje se zalažemo, da stvorimo prostor za civilozovano ponašanje, da objasnimo reč tolerancija", istakla je Srbljanović.

Prisutne je pozdravila i direktorka Festivala tolerancije iz Zagreba Nataša Popović, a počasni predsednik Festivala, producent, dvostruki oskarovac Branko Lustig je poslao video poruku, pošto zbog bolesti nije mogao da prisustvuje.

Festival traje do 15. novembra, a održava se u Domu omladine Beograda, Ustanovi kulture Parobrod i galeriji Ozon.

Program festivala se sastoji od filmskog, izložbenog i obrazovnog programa. U okviru filmskog programa biće prikazano 12 dugometražnih, dokumentarnih i kratkih filmova na temu borbe protiv fašizma i diskriminacije. Repertoar čine nagrađivana ostvarenja koja obrađuju probleme antisemitizma, LGBT populacije i prava žena.

Važan deo festivala čini obrazovni program, posebno namenjen srednjoškolcima, studentima i mladima, pa će sutra poznati grafički dizajner iz Njujorka i dobitnik brojnih nagrada Mirko Ilić govoriti o simbolima mržnje i neofašističkoj ikonografiji prisutnoj u javnim prostorima.

Tema tog predavanja je problem neznanja, prećutkivanja i nemara javnosti u opažanju simbola i grafičkog govora mržnje skinheadsa, neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupa u Srbiji i regionu.

Tematska izložba "Antimasonski plakati" takođe će biti otvorena sutra u Parobrodu, a plakati koji će biti predstavljeni su deo Velike antimasonske izložbe koja je, nakon okupacije nacista 1941. bila otvorena u oktobru iste godine u Beogradu. Finansirali su je Nemci, koji su težili produbljivanju već rasplamsale mržnje prema Jevrejima.

Izvor: b92.net